33. Beogradski jazz festival

33. Beogradski jazz festival

33. Beogradski jazz festival

33. Beogradski Jazz Festival 26-30. oktobar 2017.

[INTERVJU] DONI MEKASLIN: „MUZIKA JE KOEGZISTENCIJA RAZLIČITIH ŽANROVA I STILOVA“

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn0

Kada je debitovao na Beogradskom džez festivalu, 1990. na Kolarcu, saksofonista Doni Mekaslin (Donny McCaslin) bio je samo jedan od talentovanih studenata u kvintetu Gerija Bartona. Drugi put (2006) je na istom mestu već bio desna ruka Dejva Daglasa.

A sada nam dolazi kao muzička duša Bouvijevog epitafa „Blackstar“ i autor velike posvete „Beyond Now“, laureat nagrade Pol Aket festivala North Sea Jazz 2017, i džez muzičar godine u anketi radija Jazz FMU završnici 33. Beogradskog džez festivala nastupiće sa svojim bendom večeras od 19:30 časova u Sava centru.

Vaš otac je bio vibrafonista, a Vi ste već sa 12 godina svirali u njegovom bendu. Kako su to iskustvo i odrastanje u muzičkoj porodici uticali na Vaš profesionalni razvoj? 

Doni Mekaslin: Sviranje sa ocem je ostavilo veliki uticaj na moj muzički razvoj, prvenstveno jer sam mnogo sati provodio vežbajući sa bendom. Za to vreme sam dosta svirao, učio kako se pravilno sluša muzika, kako se nalazi forma pesme, ali i kako se slušaju drugi muzičari, kako se uspostavlja odnos sa publikom… To iskustvo je zaista nezamenljivo. Sa nepunih dvadeset godina počeo sam da sviram sa Gerijem Bartonom i krenuli smo kao bend da nastupamo na krstarenju brodom. Tokom proba nisam svirao najbolje što mogu, jer sam bio prilično nervozan. Prvog dana putovanja talasi su bili ogromni i brod se ljuljao gore-dole, ali čim smo počeli da sviramo osetio sam se vrlo samouvereno, jednostavno sam prosvirao, a nervoza je nestala i svirao sam najbolje što sam mogao. Sećam se da mi je nakon toga Geri zadovoljno rekao da sam zvučao kao potpuno drugi svirač! Mislim da se to dogodilo upravo zbog iskustva koje sam stekao tokom sviranja u očevom bendu i zaista sam zahvalan na tome. Što se tiče mog odrastanja, roditelji su bili razvedeni, a ja sam živeo sa majkom. Sa ocem sam se viđao jednom do dvaput nedeljno. On je uglavnom imao svirke sa bendom na koje me je vodio, a ja sam pomagao oko postavljanja instrumenata i samo bih ih slušao, do dvanaeste godine nisam svirao. Ta upućenost u život muzičara mi je mnogo pomogla i omogućila da budem izložen muzici i da se zaljubim u nju. Istovremeno, otac me je oduvek apsolutno podržavao i bezuslovno ohrabrivao. Ta podrška mi je mnogo značila.

 

Imate zadivljujuću karijeru koja traje 25 godina. Tri puta ste nominovani za Gremi nagradu, objavili ste 12 albuma, ostvarili mnogo muzičkih saradnji, svirali veliki broj koncerata… Uz to se smatrate pionirom džez muzike Vaše generacije. Kada se osvrnete na prethodne godine, šta biste izdvojili kao najvrednije postignuće i šta biste rekli da Vam je cilj u budućnosti?

 

Doni Mekaslin: Teško je izdvojiti jedno postignuće. Ima toliko različitih momenata tokom kojih sam se osećao dobro i za koje sam se dugo i naporno pripremao i radio. Jedan od perioda koje bih izdvojio je saradnja sa Dejvidom Bouvijem na albumu “Black Star” u koju sam uložio mnogo vremena i energije. To je bilo nezaboravno iskustvo koje me je promenilo. Takođe bih izdvojio neke od mojih samostalnih projekata: poslednji album “Beyond Now”, “Recommended Tools” sa triom… U suštini svi oni momenti tokom kojih se mnogo pripremaš i trudiš, a koji se na kraju manifestuju onako kako si sve vreme želeo. Što se tiče budućnosti, radujem se daljem napredovanju, izazovima, ali i istupanju iz zone komfora. To je jako važno za muzičara, jer iskustvo na nepoznatoj teritoriji, gde se u prvom trenutku osećaš neprijatno, tera te da iznalaziš nove načine izražavanja. Za takvim iskustvima tragam.

 

Na koji način uspevate u svom muzičkom izrazu da spojite tradicionalne džez forme i moderne uticaje, kao što su elektronika ili rok?

Doni Mekaslin: Odrastao sam u prilično raznolikom muzičkom okruženju, tako da je muzika za mene koegzistencija različitih žanrova i stilova. Kao sasvim mlad bio sam izložen tradicionalnom džezu, to je deo mog muzičkog života koji volim, ali sam kasnije nastavio da se krećem u različitim pravcima i bivam izložen različitim uticajima. Trenutno sam okrenut ka elektronskoj i alternativnoj muzici  – primećujem njihovu koegzistenciju, ali i njihove razlike. Zato pokušavam da nađem jezik kompozitora i improvizatora koij je autentičan i iskren, “hraneći” svoju kreativnost . Periodi moje karijere se prilično razlikuju, trenutno slušam mnogo muzike i na taj način razvijam svoju, pripremajući se za sledeći album. Uviđam postojanje različitih pravaca koje želim da uklopim u organsku celinu – za mene je to izazov.

 

Saradnja sa Dejvidom Bouvijem je obeležila jedan deo Vaše karijere i ostavila veliki uticaj na muziku koju stvarate, što smo mogli da čujemo na Vašem poslednjem albumu “Beyond Now” koji ste posvetili Bouviju. Na koji način je ova saradnja uticala na Vas kao muzičara i kao čoveka?

Doni Mekaslin: U velikoj meri je uticala na mene kao muzičara i kao čoveka. Bio sam i ostao inspirisan Bouvijem kao umetnikom i vizijama koje je imao. Postojalo je nešto u njegovoj pojavi što je odisalo umetnošću. Njegova kreativnost je bila velika, kretao se u svom stvaralaštvu od filma, preko literature do muzike. Bio je u stanju da procesuira veliku količinu informacija za kratko vreme i pronađe sitnice koje bi ga inspirisale da stvara. To je bilo vrlo inspirativno za mene – isto kao i njegova neustrašivost i način na koji se menjao i evoluirao bez trenutka stagnacije. Provocirao bi radikalne tranformacije bez straha i sa velikom hrabrošću ispoljavao svoje vizije. Kao osoba je bio izuzetan, darežljivog duha, skroman, fin, neverovatno duhovit i to je nešto što ću pamtiti do kraja života.

 

Jednom prilikom ste izjavili da se album “Beyond Now” razlikuje od Vaših ostalih albuma jer ste želeli da prenesete emocionalni intenzitet koji osećate dok nastupate uživo. Šta doprinosi ovom osećaju i na koji način ste ga provocirali?

Doni Mekaslin: Deo emocionalnog intenziteta je izvučen iz mog sopstvenog životnog iskustva, zatim iz improvizovanog prostora koji pruža mesto umetničkom izražavanju, koje je za mene katarzično. Takođe, prilika da ispričaš svoju priču je za mene ujedno i jedno od glavnih obeležja improvizacije. Kao improvizatora prvenstveno me privlači prisustvo emocija u procesu stvaranja. Ono što mi je najvažnije kod nastupa uživo je trenutak kada muzika dopre do publike i kada se ostvari iskreno povezivanje između slušalaca i muzičara na bini, sve to uz različite emocionalne opsege tokom koncerta.

 

Slogan ovogodišnjeg Beogradskog džez festivala je “DŽEZ VIZIJE”. Kakve su Vaše vizije džeza za budućnost?

Doni Mekaslin: Boraviti izvan zone ekomfora, rasti, istraživati, relevantno iznositi nove muzičke pristupe.

 

Koncert je realizovan uz podršku Ambasade SAD u Beogradu.

Ulaznice su u prodaji preko EVENTIM mreže.